Код првог покушаја

Пре него што се упустим у даљи gibberish talk, желео бих да објасним шта ме је уопште навело да пишем на ову тему. Наиме, ретко када сам био у прилици да учествујем у причама о политици са готово непознатим људима. Друго је ако се у тако нешто упустите са неким кога познајете: ту се и теже свађе и расправе ипак своде или на зезање или на ипак неки мање или више искрен покушај да неког разумете (а слично осећам да постоји и са друге стране). Срећом, у друштву, такво какво је, има људи различитих политичких убеђења … има чак и неких са потпуно супротним ставовима. Са њима ми је, право да вам кажем, најинтересантније да разговарам, јер имам утисак да слушају и да се стварно труде да буду што јаснији. Још ми је интересантније да пратим како им мишљења еволуирају, не знам, можда би и они могли нешто слично и о мени да кажу. Толико о причи о политици са људима које познајеш … колико год да се поџапате, на крају се сви разиђемо, што се каже, богатији за нечије мишљење.

Проблем почиње онда када (из мени још увек потпуно нејасног разлога, бар што се мене тиче) уђем у расправу о политици са неким кога не познајем. Чудно ми је зато што себи поставим питање: зашто то уопште радим. Да ли желим да променим нечије мишљење … не. Да ли желим да неког другог убедим да његово мишљење није тачно … не више. Да ли у суштини желим да из коментара других видим шта у томе што говорим није добро … можда. Све ово што сам набројао ипак није вредно труда … сем можда овог трећег, али и ту је слаба вајда.

Главно питање је што тај неко други уопште улази у политичку расправу самном. Најгори закључак до кога сам дошао (зато се управо и осећам баш глупо, жао ми је сваке секунде коју сам потрошио на такве разговоре), јесте да кроз неку неодређену, уопштену причу о политици људи покушавају да продају неки свој брло одређен и врло конктретан лични интерес … мислим на интерес који чак и нема неке идеолошке везе са политиком за коју се залепио (могао би једнако да се залепи и за неку другу, просто је питање шта тренутно пролази). Како да се неко радује киши, само зато што ће евентуално моћи да утопи пар кишобрана који су му остали на стоку од прошле године.

Чиста статистика, мисле ако измантрају исту причу на што више места, вероватноћа да буде неког ситног ћара расте, ако ништа друго за неки део промила. Е, управо тај део промила на крају испадну сви они који слушају та мантрања, ништа више од тога.